Ribolovac Filo Biskupović, starosjedelac iz naselja Muo, svoj životni moto izrazio je i nazivom koji je ispisao na svojoj staroj barci: s jedne strane „Vazda nešto”, a sa druge: „Đe ste ribe”. Imajući u vidu i naziv „Opet ništa”, koji smo zapazili na jednoj barci ukotvljenoj na obali Lepetana, možemo reći da je Filov pogled na život, za razliku od vlasnika pomenute barke, itekako optimističan i vedar.
– Vazda nešto i od ribanja i od života, ne treba tražiti mnogo, nego biti zadovoljan onim što ti Bog da, što imaš. „Krstio sam“ barku prije četiri godine, ranije nije imala taj naziv. Ideja mi je bila da sa jedne strane napišem „Nema ništa“, jer uvijek kad pitaju ribara većinom i nema ništa, ali ja nisam htio da bude tako, nego da vazda ima nešto, objašnjava nam Filo. Kakvo je ime dao, tako ga prati i u životu i u ribanju – ovoga jutra na mamcu od gavica ulovio je jednu hobotnicu, a zatim ide dalje da okuša sreću u drugom dijelu zaliva. Mala je hobotnica, kaže, ali za salatu će da valja.
– U pet sati jutros sam sa barkom izvukao mrežu na Muo da bih uzeo gavice za mamac, a hobotnicu sam uhvatio na Platamune. Ostavio sam barku ovdje pa sam kolima pošao tamo zajedno sa sinom, koji roni i bavi se podvodnim lovom. Dva sata smo tamo bili, vratio me je ovdje i sada idem u Dobrotu, kaže Biskupović, čiji je način života izvorno vezan za more i ribolov. Od djetinjstva i mladosti, tokom cijelog radnog vijeka, a sada i kao penzioner, on se bavi ribolovom, a sada i njegov sin.
– Žao mi je što neću dočekati ono što većinu ribara želi – da vidim da se zabrane ove mreže stajačice u Kotorskom zalivu. One su zabranjene svuda u Hrvatskoj, a ne u ovako lijepom fjordu, kao što je ovaj naš. Čini mi se da se taj zakon nikad neće izglasati. To su mreže koje sprečavaju riblja jata da cirkulišu akvatorijem, riba se zadržava u njima i zbog toga niko od nas „običnih“ ribara ne hvata ništa. Nema više velikih palamida koje smo nekada puno hvatali, sad se love samo orade i to su dosta male. To je naša velika boljka, kaže Biskupović za „Dan”.
Stara barka koju koristi, nosi patinu starih vremena. Registrovana još 1971. godine, krpljena je puno puta, imala je puno avantura. Lomila se davno na stijenama u Petrovcu oko hotela „As“ ispod stijene „Skočiđevojke”, Filo je tada iskočio iz čamca da bi spasao živu glavu, a poslije iskrpio barku.
– Kao i ja, dogodine 70 godina, i ja sam svega prošao kao ova moja barka, kaže nasmijani optimista Filo.
M.D.P.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
